POZNATI CINCARI I LJUDI CINCARSKOG POREKLA IZVAN SRBIJE



Pitu Guli ,

(1865, Kruševo (današnja Makedonija) - 1903, Mečkin kamen kod Kruševa je bio revolucionar u otomanskoj Makedoniji, Cincarin. Bio je lokalni voða organizacije koja se naziva Unutrašnja makedonska revolucionarna organizacija (VMRO). Najveći cincarski junak! Rodjen je u cincarskoj porodici. Ispoljio je nezavisnu i pobunjeničku prirodu rano u zivotu. Gulijeva porodica je bila siromašna, pa se preselila u Sofiju, kada je Pitu Guli imao 17 godina. 1885, Pitu Guli se vratio u Makedoniju, i osnovao pobunjenički odred i pridružio se drugim elementima revolucionarnog pokreta protiv otomanske vlasti u regionu.

Pitu Guli

Po povratku iz Bugarske, Pitu je osudjen na osam godina zatvora, od kojih je sedam proveo u zatvoru u Trabzonu. 1895, se opet vratio u Kruševo, i postao je član BMORK/TMORO. Od ovog vremena je postao potpuno posvećen revolucionarnim aktivnostima u Makedoniji. 1902, Pitu je ponovo otputovao u Bugarsku, gde se upoznao sa Tomom Davidovim.

Po povratku u Makedoniju je ranjen na granici, i morao je da se vrati u Bugarsku. Marta 1903, je kao komandir revolucionarnog odreda prešao bugarsko-makedonsku granicu, i zaputio se u Kruševo. Od aprila do avgusta 1903. je trenirao i pripremao svoje ljudstvo za dolazeći Ilindansko-preobraženjski ustanak.

Pitu Guli je ostao zapamćen u Makedoniji i Bugarskoj, po hrabroj borbi kod Mečkinog Kamena, kod Kruševa, tokom Ilindansko-preobraženjskog ustanka. Takodje je slavljen u pesmama širom krajeva u kojima je poznat. Pitu Guli se spominje i u državnoj himni Makedonije .

Riga od Fere -(Rhigas Feraios)

Roðen je u bogatoj cincarskoj porodici u Velestinu u Tesaliji, blizu antičke Fere. Nakon školovanja postao je učitelj u naselju Kisos . Kada je imao dvadeset godina ubio je jednog značajnog Turčina, pa je pobegao na planine Olimp, gde se pridružuje jednoj skupini vojnika pod vodstvom Spire Zere.Kasnije se pridružuje monasima na Atosu. Primio ga je Kosma starešina manastira Vatopeda. Zatim je otišao u Konstantinopolj, gde je bio sekretar fanariota Aleksandra Ipsilantija. U Bukureštu se vratio u školu, naučio je nekoliko jezika i postao je službenik vlaškog kneza Nikolasa Mavrogenasa.

Riga od Fere

Kada je izbio Prvi rusko-turski rat 1787-1792 bio je zadužen za inspekciju vojske u Krajovi. Tu je postao blizak prijatelj otomanskog oficira Osmana Pazvanoglua.

Upoznao se i sa pobunjeničkim pašom od Vidina, koga je spasao od Mavrogenasove osvete. Čuo je u to doba za Francusku revoluciju, pa je počeo verovati da je nešto slično moguće na Balkanu. Verovao je da je moguće samoopredeljenje pravoslavnog stanovništva unutar Otomanskog carstva. Riga od Fere se sastajao sa grčkim episkopima i pobunjeničkim vodjama tražeci podršku za ustanak. Nakon smrti Mavrogenesa Riga od Fere se vratio u Bukurešt i jedno vreme je radio kao prevodilac pri francuskom konzulatu. U to vreme napisao je čuvenu grčku verziju Marseljeze, himne francuskih revolucionara. Ta verzija je poznata preko Bajronovog citiranja "sinovi Grka, ustanite".

Oko 1793. Riga od Fere je otisao u Beč. Cilj mu je bio da trazi od Napoleona pomoć i podršku. U Beču je živelo dosta Grka, pa je tu ureðivao grčke novine Efemeris. Napravio je i štampao je mapu Velike Grčke, koja bi obuhvatala i Konstantinopolj. Štampao je pamflete uzimajuci u obzir ideje Francuske Revolucije. Bili su to Deklaracija o pravima čoveka i gradjanina, Novi politički ustav, Stanovnici Rumelije, Mala Azija, Egejska Ostrva i Knezevine Vlaška i Moldavija. Te pamflete je nameravao da deli da bi podstakao opštebalkanski ustanak protiv Otomanskog carstva. Štampao je i mnoge grčke prevode stranih dela. Svoje pesme je sakupio u jednom rukopisu, a štampane su posle njegove smrti 1814.

Započeo je dopisivanje sa Napoleonom. Poslao mu je tabakeru napravljenu od lovorovog korena iz Apolonovog hrama. Nastojao je da vidi slavnog generala u Veneciji. Dok je putovao prema Veneciji izdao ga je jedan grčki trgovac. U Trstu su ga uhapsile austrijske vlasti, koje su bile saveznik Otomanskog carstva, a bile su zabrinute zbog ideja Francuske revolucije. Austrija ga je predala turskom upravniku Beograda. U Beogradu su ga zatočili i mučili. Odmah po hapšenju pokušao je da se ubije.

Od Beograda su ga nameravali poslati da mu sultan u Konstantinopolju odredi kaznu. Medjutim zadavili su njega i pet njegovih saradnika u kuli Nebojša u Beogradu. Bojali su se da ce Rigin prijatelj Osman Pazvanoglu osloboditi Rigu od Fere. Tela su im bacili u Dunav. Rigine poslednje reci su bile:
"Ja sam posejao bogato seme. Dolazi čas kada će moja zemlja brati slavno voće"

Riga od Fere je pisao modernim grčkim i svojim pesmama je izazvao revolucionarni žar u Grčkoj.Pisao je o okrutnom turskom sistemu danka u krvi, o sistematskom tlačenju, o zabrani učenja grčke istorije i jezika, o konfiskaciji crkvi i pretvaranju u džamije. Riga je napisao mnogo knjiga i pesama o grčkoj istoriji i postale su jako popularne. Jedna od najčuvenijih je Turio u kojoj je napisao: "Bolje je živeti jedan sat kao slobodan, nego četrdeset godina biti rob."Riga od Fere je pored ostalog napisao i "Manifestul revolutsionar" i " Proclamatsia revolutsionara" na cincarskom jeziku.

George Murnu,

roðen 1. januara 1868. u malom selu Brazi u egejskoj Makedoniji. Odrastao je u obližnoj Veriji, poznatom cincarskom gradu, okruženim mnogim cincarskim selima. Veliki pesnik je pohaðao osnovnu školu u Veriji, zatim poznatu rumunsku gimnaziju u Bitolju. Studirao je istoriju i arheologiju ali je, s obzirom da je izvrsno poznavao nekoliko jezika, bio i odličan prevodilac i pesnik. Njegovi prevodi Homera, Sofokla i Esila sa starogrčkog su nenadmašeni. Akademska zvanja je stekao na univerzitetu u Bukureštu, Budimpešti i Minhenu.On je napisao nekoliko ozbiljnih radova o istoriji Cincara poput "Vlahia Mare", "Aromanii in Primejdie" ... .Murnu je osim toga napisao zbirku pesama na cincarskom jeziku "Bair di cantic Armanesc" ( Ogrlica cincarskih pesama).

Braća Manaki

Janaki (Avdela 1878. - Solun 1954.) i Milton (Avdela 1882. - Bitolj 1964.) su poznati kao pioniri filma i fotografije u turskom delu Balkana.

Roðeni su u cincarskoj porodici u grevenskom selu Avdela, u današnoj Grčkoj. Porodica je bila ekonomsko jaka, što je razlog u velikoj količini stoke, koju je porodica Manaki posedovala (ovce). Sa vremenom počeli su se baviti i finansijskim poslovima - davanjem kredita, uz dobre kamate. To je Manakijima donelo jos veće blagostanje.

Prvi atelje braća Manaki imali su u grčkom gradu Janina (Ioannina) od 1884. do 1904., te iste godinu su posetili Bitolj, gde su na Širok sokaku kupili neki dućan, koji su adaptirali u fotografski atelje. Godine 1905. sele se u Bitolj gde su otvorili svoj atelje pod nazivom Atelje za umetničku fotografiju. Te godine u Londonu Milton je nabavio kameru tipa Bioscope. Milton je slikao dosta poznatih ljudi (Sultana, srpskog kralja....) prilikom njihove posete Bitolju. Braća Manaki bili su zvanični fotografi srpskog, rumunskog i turskog dvora.

Janaki Manaki
Milton Manaki

Majka Tereza

roðena kao Agnesa Gondža Bojadži, (Skoplje, 23. avgust 1910 - Kalkuta, 5. septembar 1997.) bila je katolička časna sestra roðena u cincarsko-albanskoj porodici, koja je osnovala red Misionarke milosrða i dobila je Nobelovu nagradu za mir 1979. godine za svoj humanitarni rad. Majka Tereza je vodila centre za siromašne, bolesne , siročiæe i umiruće Kalkute, Indija.

Majka Tereza

Toše ( Todor) Proeski - Balkanski Andjeo,

popularan makedonski pevač. Rodjen u Kruševu 25.01.1981. Tragično poginuo u saobraćajnoj nesreći 16.10.2007. Predstavnik Makedonije na izboru za pesmu Evrovizije 2004. godine. Pevao je u svim balkanskim zemljama. Ambasador dobre volje UNICEF- a.

Toše - Todor Proeski

Vasile Barba,

dugogodišnji predsednik Unije za cincarski jezik i kulturu u Frajburgu. Borac za ocuvanje cincarske kulture i cincarskog jezika. Ziveo je u Rumuniji odakle se preselio u Nemačku. Preminuo u oktobru 2007. godine.

Mihajlo Bojadži,

Profesor grčkog jezika na Liceju u Beču. Autor je na daleko čuvene Gramatike cincarskog jezika. Gramatika je štampana 1813. godine u Beču i bila je prva gramatika jednog balkanskog naroda napisana na modernim naučnim osnovama. Bojadžijeva porodica je došla iz Moskopolja te je gramatika bila napisana na Moskopoljskom dijalektu cincarskog jezka. Drugi zvaničan dijalekat cincarskog je Gramostenski. Isti autor je napisao i prvu grčku gramatiku 1814. godine. Kasnije je Bojadži napisao još dve važne knjige za cincarski narod: Jevanðelje 1860. godine i Svetačnik.

George Averoff (1815-1899),

grčki preduzetnik. Rodjen je u Metsovu. Kao mlad čovek se preselio u Aleksandriju, gde je stekao gotovo neverovatno bogatstvo . Poznat je bio po tome sto je u Egiptu i Grčkoj otvarao skole i fakultete. Platio je, sledeći molbu tadašnjeg princa Konstatina, restauraciju stadiona Panathinaikon u Atini 1895. godine i time sprečio odlaganje prvih savremenih Olimpijskih igara u Grckoj 1896 god. U Aleksandriji je osnovao srednju skolu za dečake i pedagoski institut za devojke. U Atini je u velikoj meri učestvovao u osnivanju politehničkog univerziteta. Sahranjen je na 1. groblju u Atini u Aleji velikana.

George Averoff

Baron Georg Sina(1783 - 1856),

Cincarin roðen u Nišu, Srbija. Emigrirao u Austrjiu gde je čak 25 godina bio direktor Nacionalne banke . Finansirao izgradnju Nacionalne oopservatorije u Atini. Po njemu je jedan krater na mesecu dobio ime "Krater Sina".

Georg Sina

Simon Sina(1810 - 1876) ,

austrijski dobrotvor i diplomata. Nastavlja rad svog oca barona Georga Sine i donira sredstva za izgradnju Sirotišta za decu u Atini. Izgradio je katedralnu pravoslavnu crkvu " Sv. Trojstva" u Beèu

Simon Sina

Nikola Dumba (1830 - 1900) ,

industrijalac i liberalni političar iz Beča. Bio je mecena najvećih muzičara svog doba i promoter muzičkog života Beča. Po njegovoj porudžbini Johan Štraus je komponovao čuveni valcer "Na lepom plavom Dunavu"

Nikola Dumba

Kapetan Caciandoni ,

vodja ustanika protiv turske vlasti. On je najveći junak sa početka 19.veka u Grckoj. Ali Paša, najveći neprijatelj Cincara, nametnuo je veliki porez, što se negativno odrazilo na stanovništvo. Caciandoni je takodje bio zrtva ovih nameta. Prodao je svoje imanje, za taj novac kupio oruzje i sa svojom braćom krenuo u borbu protiv Ali Paše i njegovih saveznika. Vec u prvim borbama je dokazao svoje junaštvo i pobedjivao Turke, u vreme kada je grčki ustanak pokazivao slabe rezultate. 1805 Caciandoni je u jednom mestu, koje je kontrolisala Rusija, organizovao jednu oveću vojsku Cincara i okupio njihove kapetane u cilju da osvoji Prevezu. Za vodju te vojske izabran je upravo on, general Caciandoni. Dok se lečio na planini Agrafi, izdao ga je jedan grčki kaludjer. Ali Pasa je poslao 60 albanskih Gega, koji su u neravnopravnoj borbi zarobili i stavili na muke Caciandonija i njegovog brata Georgija. Oni su okončali svoj život kao junaci i ušli u istoriju Cincara . Caciandoni je po svom etničkom poreklu bio Cincarin farsheriot.

MIROSLAV KRLEŽA (1893 – 1981),

vodeći hrvatski književnik 20. veka i enciklopedista. Pisao je poeziju i prozu, drame.

Miroslav Krleža

BRANKO GAVELA (1885 - 1962),

hrvatski redatelj, teatrolog i kazališni pedagog. Branko Gavella jedan je od najvećih umetnika što ih je imala hrvatska pozornica. Stvaralac i teoretičar, organizator i pedagog, reditelj, prevodilac i publicista.

Branko Gavela

JOAKIM III (1834 – 1912)

Ekumenski patrijarh Konstantinopolja u dva mandata (1878 - 1884) i (1901 - 1912). Roðen u cincarskoj porodici u Kruševu.

Joachim III

Alkibiades Diamandi,

osnivac Pindskog Principata. Rodjen je u bogatoj cincarskoj porodici u Samarini 1893. god. Diamandi je uz pomoc italijanskih fašista otcepio Pind, Tesaliju i delove Makedonije sa ciljem da osnuje cincarsku državu na teritoriji koja je postojbina Cincara. Mnoge Grke je proterao, imena gradova je preinacio u cincarska. Tako je Metsovo dobilo svoje cincarsko ime Aminciu. Glavni grad je bio Aminciu, a parlament je bio u Trikali. Parlament nije donosio zakone, uspeo je samo da donese odluku o restrikciji grckog jezika u korist aromunskog.

Uprkos fašista niti jedan Jevrejin nije pretrpeo bilo kakvu stetu, naprotiv, Jevreji su tokom njegove vladavine bili clanovi pindske vlade.

Teodor Kolokotroni ( Ciorkina),

komandant svih ustaničkih snaga na Peloponezu za vreme Grčkog ustanka (1821- 1828) i istaknuti junak Cincara . U sastavu svojih elitnih trupa je imao 6000 farsheriota. 200 armatola je činilo njegovu ličnu gardu. Prema istoričaru Goudasu grčko oslobodjenje ne bi bilo moguće bez Kolokotronija. On je svet oduševio svojim herojstvom i zato su ga zvali " Kralj Cincara". Veliki heroji grčkog ustanka, kapetani, armatoli su bili još i :
Varnahioti, Rangu, Sturnari, Gavela, Staiti, Ciari, Caciandoni i drugi

Taki Papahagi,

Papahagi je rodjen 1892. godine u velikom cincarskom selu Avdela, u Grckoj, koje je osnovano jos u vreme Vizantijskog carstva. Osnovnu skolu završava u Avdeli, zatim nastavlja da pohadja rumunsku gimnaziju u Janini i u Bitolju (1903 - 1912). 1916. godine diplomira na filozofskom fakutetu u Bukurestu. 1921. godine postaje asistent na filozofskom fakultetu u Bukurestu, 1926. godine docent. Od 1943. do 1948. je radio kao profesor na ovom fakultetu. Iako lingvista, objavio je mnoge knjige o istoriji Cincara. Objavio je rečnik cincarskih narečja.

Nikola Martinoski (1903 - 1973),

Jedan od najpoznatijih makedonskih slikara. Školovao se u Skoplju, Parizu i Bukureštu gde je i stekao akademsko zvanje 1927. godine. Pored mnogobrojnih izložbi poznat je i po to tome, što je rodnom Kruševu poklonio zbirku od 62 svojih slika. Njegova kuća je danas pretvorena u Umetničku Galeriju sa stalnom postavkom njegovih radova.

N.Martinoski - iautoportret


SAVREMENICI


KALIOPI BUKLE (1966)

makedonska pevačica i tekstopisac, pop-diva i poznata balkanska muzičarka. Kaliopi je jedna od najpoznatijih vokala balkanske muzičke scene, prepoznatljiva po svom specificnom glasu.

Kaliopi Bukle

SIMONA HALEP (1991)

rumunska profesionalna teniserka, jedna od tri najbolje rangirane na svetu.

Simona Halep

ELI FARA (1967)

Popularna albanska folk pevačica, peva na albanskom i cincarskom jeziku.

Eli Fara

ELENA GEORGI (1985)

Poznata rumunska pop pevačica, peva na rumunskom i cincarskom jeziku. Bila je predstavnik Rumunije na takmičenju "Pesma Evrope".

Elena Georgi